Kada se približi jun, roditelji osmaka najčešće brinu za srpski i matematiku. Kombinovani test ostane po strani — a upravo tu deca gube bodove koje su mogla lako da osvoje. Fizika je jedan od pet predmeta na tom testu, i ima jednu osobinu koja je čini posebnom: zadaci su predvidljivi.
Ako znate šta se traži, priprema iz fizike ne mora da traje mesecima. Evo šta konkretno dolazi na test i gde deca najčešće gube bodove.
Gde je fizika na završnom ispitu
Završni ispit ima tri dela: srpski jezik, matematiku i kombinovani test. Kombinovani test pokriva pet predmeta — biologiju, hemiju, fiziku, istoriju i geografiju. Fizika u njemu učestvuje sa nekoliko pitanja, ali ta pitanja nose bodove kao i sva ostala.
Važno je razumeti šta to znači u praksi: ne traži se dubina, traži se sigurnost u osnovama. Nema složenih zadataka iz osmog razreda kakve dete radi na kontrolnom. Ima pitanja koja proveravaju da li je usvojilo temelje kroz sva tri razreda.
Četiri tipa pitanja koja se ponavljaju
1. Prepoznavanje pojma
Pitanja tipa „koja od navedenih veličina je vektorska“ ili „šta se meri u paskalima“. Ovde se ne računa ništa — proverava se da li dete zna šta je šta. Najlakši bodovi na celom testu, a deca ih gube jer su definicije učila napamet pa ih pomešaju.
2. Jednostavan račun u jednom koraku
Data su dva podatka, traži se treći. Brzina iz puta i vremena, gustina iz mase i zapremine, otpor iz napona i jačine struje. Jedna formula, jedno uvrštavanje.
3. Čitanje grafika ili tabele
Dat je grafik zavisnosti puta od vremena, pita se kolika je brzina. Ovo mnogu decu iznenadi jer misle da je fizika samo formula — a ovde se traži da razumeju sliku.
4. Primena u svakodnevnoj situaciji
„Zašto se sanke lakše kreću po snegu nego po asfaltu“, „zašto se vidi munja pre nego što se čuje grom“. Nema računanja, traži se objašnjenje pojave.
Gde se bodovi zaista gube
Iz iskustva sa učenicima, tri stvari odnose najviše bodova — i sve tri su popravljive za nekoliko dana:
Jedinice. Dete izračuna tačno, ali ostavi centimetre umesto metara ili minute umesto sekundi. Postupak je savršen, odgovor pogrešan. Ovo je ubedljivo najčešći gubitak.
Brzo čitanje pitanja. Pita se šta nije tačno, dete zaokruži ono što jeste. Na testu pod pritiskom vremena to se dešava češće nego što biste očekivali.
Preskakanje lakih pitanja. Dete zapne na jednom teškom zadatku, potroši osam minuta, a onda nema vremena za tri laka koja su bila na kraju.
Kako izgleda dobra priprema
Fizika za završni se ne uči čitanjem udžbenika od početka. Radi se drugačije:
- Rešite jedan ceo test sa prethodnih godina bez pripreme, da vidite gde ste. Nemojte to doživeti kao ocenu — to je mapa.
- Izdvojte oblasti u kojima je bilo grešaka i vratite se samo na njih. Nema smisla ponavljati ono što dete već zna.
- Vežbajte pretvaranje jedinica svakodnevno, pet minuta. To je najisplativijih pet minuta u celoj pripremi.
- Radite testove pod vremenom u poslednje dve nedelje, da dete nauči da raspoređuje vreme.
Kada početi
Najčešće pitanje roditelja. Odgovor: za fiziku je dovoljno krenuti u martu, pod uslovom da dete redovno radi. Ako postoji ozbiljniji zaostatak iz sedmog razreda, bolje je početi ranije — jer se prvo mora zatvoriti rupa, pa tek onda vežbati test.
Ono što ne funkcioniše je maj. U maju se stigne samo da se uvežba ono što dete već zna, ne i da se nauči ono što ne zna.
Kako mi pomažemo
Kurs Priprema za završni test je organizovan tačno po ovoj logici — testovi po razredima, testovi po oblastima i rešeni zadaci sa prethodnih godina, tako da dete može samo da vidi gde stoji i šta mu fali.
Ako želite da prvo procenite koliko je posla pred vama, javite se — kroz jedan test brzo se vidi da li je dovoljno vežbanje ili treba vratiti gradivo.
