Ovo je jedna od najčešćih situacija koje viđamo: dete ima četvorku ili peticu iz matematike, računa bez problema, a iz fizike jedva izvlači trojku. Roditelji su zbunjeni — pa fizika je matematika, kako to ide odvojeno?
Ide, i to češće nego što biste pomislili. Razlog nije u sposobnosti deteta, nego u tome što ova dva predmeta traže dve različite stvari.
Matematika traži postupak, fizika traži odluku
U matematici zadatak najčešće sam kaže šta se od deteta traži. Piše „reši jednačinu“, „izračunaj obim“, „skrati razlomak“. Dete prepozna tip zadatka, seti se postupka i primeni ga. Vežbanjem to postane skoro automatsko.
Fizika ne radi tako. Zadatak opisuje situaciju iz stvarnog sveta — automobil koči, telo pada, struja prolazi kroz otpornik — i dete prvo mora da odluči šta se ovde uopšte dešava i koja formula tu važi. Tek posle te odluke počinje računanje, koje je obično lakši deo.
Zato dete koje je odlično uvežbalo postupke može da zapne na fizici — nije uvežbalo odlučivanje. A odlučivanje se ne uči ponavljanjem, nego razumevanjem.
Četiri razloga koja stoje iza ovoga
Uči se napamet, a ne sa razumevanjem
Dete zna sve formule, ali ne zna kada se koja koristi. Na kontrolnom gleda u spisak formula kao u strani jezik. Ovo je najčešći slučaj kod dece sa dobrim ocenama iz matematike — navikla su da pamćenje postupka donosi rezultat.
Ne ume da zamisli situaciju
Fizika traži da se u glavi napravi slika: šta se kreće, u kom smeru, šta na šta deluje. Deca koja ne naprave tu sliku samo traže brojeve u tekstu i ubacuju ih u prvu formulu koje se sete.
Jedinice
U matematici jedinice retko prave problem. U fizici su svuda i moraju da se slažu. Dete koje nikad nije obratilo pažnju na njih gubi bodove na zadacima koje je inače tačno uradilo.
Fizika kažnjava rupe iz ranijih razreda
Matematika se gradi u krug — ako propustiš jednu oblast, sledeća možda ne zavisi od nje. U fizici sve zavisi od svega. Ko nije razumeo brzinu u šestom, neće razumeti ubrzanje u sedmom ni energiju u osmom.
Kako se to popravlja
Neka dete prepriča zadatak svojim rečima. Pre nego što napiše ijednu formulu, neka kaže šta se u zadatku dešava. Ako to ne ume, problem nije u računanju.
Radite manje zadataka, ali do kraja. Bolje su tri zadatka koja dete potpuno razume nego petnaest prepisanih iz zbirke.
Uvedite pravilo: prvo jedinice. Čim prepiše podatke, neka sve pretvori u osnovne jedinice. Pre računanja, ne posle.
Tražite da objasni rezultat. „Dobio si 300 metara u sekundi — da li to ima smisla za biciklistu?“ Ovo jedno pitanje nauči dete da razmišlja o fizici umesto da samo računa.
Dobra vest
Dete koje je dobro iz matematike ima ubedljivo najteži deo već rešen. Računanje mu ne predstavlja problem, a to je ono što drugoj deci oduzima najviše vremena. Fali mu samo način razmišljanja — a to je nekoliko nedelja rada, ne godina.
U praksi, deca sa dobrom matematikom najbrže napreduju u fizici kada im neko pokaže kako da čitaju zadatak. Posle toga obično sami odu dalje.
Gde možemo da pomognemo
U digitalnoj učionici gradivo je razloženo tako da se prvo razume pojava, pa tek onda računa — sa rešenim zadacima i proverama posle svake oblasti. Pogledajte kurseve za šesti, sedmi i osmi razred.
Ako želite da neko sa detetom prođe baš taj korak — čitanje zadatka i izbor formule — tu su individualni časovi fizike. Javite se i dogovorićemo se šta ima najviše smisla.
